loading...

Bliži se Sveti Nikola, a evo šta treba da znate o ČUDOTVORCU kog slavi pola Srbije!

Svetog Nikolu slavi polovina Srbije, dok ona druga ide na slavu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od najbrojnija slava kod Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.

Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godine.

Njegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, sina Nikolu su dobili u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. – 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo. Persijski kralj Šapur ga je zarobio u bici kod Edese, oduzeo mu život. Budući da je Valerijan bio prvi (i ostao jedini) rimski car koji je zarobljen u borbi, njegovo zatočeništvo i gubitak života su izazvali talas nestabilnosti u rimskoj imperiji.

U takvom nestabilnom okruženju stasavao je mladi Nikola. Kada su mu roditelji preminuli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio svo nasleđeno bogatstvo. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji. Kada je izgubio strica, Nikola je izabran za arhiepiskopa mirlikijskog. Bio je i jedan od arhiepiskopa koji su pozvani pred cara Konstantina na sabor u Nikeji 325. godine.

Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, potrošačko društvo je to malo “začinilo”. Crveni plašt je ostao, kao i duga seda brada, ali su ubačeni irvasi koji vuku saonice kojima “Santa Klaus” obilazi svet tokom Badnje večeri.

Verski analitičar Živica Tucić podseća da je Sveti Nikola najraniji svetitelj i da je slavljen u celoj Evropi, bez mnogo veze sa savremenim Deda Mrazom.

– Današnji deda-mraz je nereligijska i nehrišćanska kopija Svetog Nikole, ali mu se deca svejedno raduju – kaže za “Blic” Tucić.

Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba – više od 600 srpskih crkava nosi njegovo ime – zapravo je sasvim ovozemaljski.

– Sveti Nikola pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, te kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da ugostite komšije, prijatelje i rodbinu – kaže etnolog Dragomir Antonić.

Verski analitičar Mirko Đorđević podseća i na još jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole.

– Budući da je ovo nekada bila zemlja seljaka, zimsko vreme je bilo jedino pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova – objašnjava Đorđević.

Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja.

– Razlog za njegovu popularnost treba tražiti u samoj ličnosti Svetog Nikole koji je svo bogatstvo nasleđeno od roditelja razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Sa jednom boščom (zavežljajem) krenuo je na put s verom u Boga, te se smatra čudotvorcem – kaže Antonić.

U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: Blic

(Visited 396 times, 1 visits today)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.